Kad smo bili klinci, imali smo sasvim drugačiju predodžbu o tome tko je star. Oni od 40 su bili stari. Ozbiljni, odgovorni, pametni. Sa posloženim životima i jasnim prioritetima. Ili smo možda to samo mi mali i zbunjeni tako vidjeli.  Sada da me netko pita, stari su oni od 70. Ovima od 70 su to valjda oni od 90. Hoće to tako u životu,, percepcije se iz promijenjenih okolnosti sasvim preslože. Tako i sa onim dijelom o ozbiljnim, odgovornim ljudima i posloženim životima. Možda bi izvana to netko i rekao. Imamo poslove, imamo stanove/kuće, imamo aute i klince. Imamo ljetovanja i zimovanja, obiteljske vikende i stabilna primanja. No unutra? Unutra je kaos.

U nekom se periodu života zaljubiš, pa se krene to kotrljati. Oženite se, odlučite na klince. Jedno, drugo, treće, četvrto…Ne znam kako je muškima, no dok jednom uđeš u taj mama svijet pelena, dojenja, nunanja i guranja kolica, izbijanja zuba, nespavanja i druženja po parkovima, teško je iz njega izaći. Pa riješiš još to koji put, jer, nećemo se lagati, sada je to tvoj život i naučena si na to. To poznaješ, tu se snalaziš. Dođe i taj dan povratka na posao kojeg se svi groze. I jaslica/vrtića/teta čuvalica. Pa nekako proguraš tu godinu, Pa se riješiš kolica, pelena. duda, kašica. Skužiš da su neke stvari sve lakše. Da možeš otići na posao bez da 8 sati razmišljaš o tome da li plače u vrtiću. Da muž može ponekad preuzeti djecu a ti možeš otići na kavu s frendicama. Da mogu zaspati i bez tebe. Ponekad prespavati i kod bake. I shvatiš da život ide dalje. Da nisu više toliko ovisni o tebi. Da im je dobro i sa drugima. I onda skužiš da si negdje po putu izgubio 5, 6 , 8 godina.  I da  si najednom  prešao 35tu., da je 40ta iza ugla. I onda krene panika. 

Dakle, posljednjih nekoliko dana od više sam prijateljica čula da bi htjele naručivati više toga online, prvenstveno stvari za djecu, a onda i sve ostalo, pa su me pitali za savjet šta i kako…Tako sam dobila ideju da napišem poseban post o tome, sa mojim komentarima i mišljenjima. Tko zna, možda vas ima još koji bi se htjeli pokrenuti i uzimati stvari online, a mislite da je to neki bauk. Stvarno nije, treba vam neka od općeprihvaćenih kartica (ja uglavnom za sve koristim Amex, znam da idu i Visa i Master u većini shopova također), internet i dobra volja…Tko još ne zna da nisam normalna, ovim postom će definitivno to shvatiti…U moju obranu, kod nas je zaista mizerna ponuda ičeg za djecu, pa sam bila primorana okrenuti se alternativnim oblicima nabave 

Ovdje ću navesti nekoliko glavnih stranica sa kojih naručujem, naravno ima ih još puno…ali od nekuda moramo krenuti 

Neki dan me muž iznenadio. Snimio mi je s TV-a film “50 nijansi sive”. Ja pojma nisam imala da je na TV-u, a i da jesam, vrlo malo vjerojatno da bih ga odlučila pogledati. A sad kad smo ga već imali, sjeli mi da pogledamo i to čudo od filma. Da napomenem, knjige nisam čitala, čula jesam o čemu se rade, stvorila neku viziju toga i zaključila da nije baš my cup of tea. Očekivala sam svašta, a na kraju, ništa. Umjesto nekog S&M seks filma, na TV-u kamilica, kao kad se nabriješ na tripple chocolate mousse cake a dobiješ kremšnitu i to onu sa prirodnim sastojcima. Ono, di je čokoladaaaaa? Niš nam nije bilo jasno, pa ajd pogledali mi odmah i drugi dio. Možda se tamo skriva nešto…a ono opet čaj, ovog puta zeleni. Knjigu nisam čitala pa ne znam da li je to zbog holivudskih standarda čistoće, iako je i knjiga takva. Zapravo, to je klasični ljubić, sa dobrom idejom, od koje su nekako prebrzo odustali. Ajd on je onak seksi, ona je slatka, pohvala što su uzeli curu koja normalno izgleda a neku plastičnu s napuhanim sisama…sa ovom se čak mogu i poistovjetiti, hahahah….