Kad smo bili klinci, imali smo sasvim drugačiju predodžbu o tome tko je star. Oni od 40 su bili stari. Ozbiljni, odgovorni, pametni. Sa posloženim životima i jasnim prioritetima. Ili smo možda to samo mi mali i zbunjeni tako vidjeli.  Sada da me netko pita, stari su oni od 70. Ovima od 70 su to valjda oni od 90. Hoće to tako u životu,, percepcije se iz promijenjenih okolnosti sasvim preslože. Tako i sa onim dijelom o ozbiljnim, odgovornim ljudima i posloženim životima. Možda bi izvana to netko i rekao. Imamo poslove, imamo stanove/kuće, imamo aute i klince. Imamo ljetovanja i zimovanja, obiteljske vikende i stabilna primanja. No unutra? Unutra je kaos.

U nekom se periodu života zaljubiš, pa se krene to kotrljati. Oženite se, odlučite na klince. Jedno, drugo, treće, četvrto…Ne znam kako je muškima, no dok jednom uđeš u taj mama svijet pelena, dojenja, nunanja i guranja kolica, izbijanja zuba, nespavanja i druženja po parkovima, teško je iz njega izaći. Pa riješiš još to koji put, jer, nećemo se lagati, sada je to tvoj život i naučena si na to. To poznaješ, tu se snalaziš. Dođe i taj dan povratka na posao kojeg se svi groze. I jaslica/vrtića/teta čuvalica. Pa nekako proguraš tu godinu, Pa se riješiš kolica, pelena. duda, kašica. Skužiš da su neke stvari sve lakše. Da možeš otići na posao bez da 8 sati razmišljaš o tome da li plače u vrtiću. Da muž može ponekad preuzeti djecu a ti možeš otići na kavu s frendicama. Da mogu zaspati i bez tebe. Ponekad prespavati i kod bake. I shvatiš da život ide dalje. Da nisu više toliko ovisni o tebi. Da im je dobro i sa drugima. I onda skužiš da si negdje po putu izgubio 5, 6 , 8 godina.  I da  si najednom  prešao 35tu., da je 40ta iza ugla. I onda krene panika. 

Neki dan me muž iznenadio. Snimio mi je s TV-a film “50 nijansi sive”. Ja pojma nisam imala da je na TV-u, a i da jesam, vrlo malo vjerojatno da bih ga odlučila pogledati. A sad kad smo ga već imali, sjeli mi da pogledamo i to čudo od filma. Da napomenem, knjige nisam čitala, čula jesam o čemu se rade, stvorila neku viziju toga i zaključila da nije baš my cup of tea. Očekivala sam svašta, a na kraju, ništa. Umjesto nekog S&M seks filma, na TV-u kamilica, kao kad se nabriješ na tripple chocolate mousse cake a dobiješ kremšnitu i to onu sa prirodnim sastojcima. Ono, di je čokoladaaaaa? Niš nam nije bilo jasno, pa ajd pogledali mi odmah i drugi dio. Možda se tamo skriva nešto…a ono opet čaj, ovog puta zeleni. Knjigu nisam čitala pa ne znam da li je to zbog holivudskih standarda čistoće, iako je i knjiga takva. Zapravo, to je klasični ljubić, sa dobrom idejom, od koje su nekako prebrzo odustali. Ajd on je onak seksi, ona je slatka, pohvala što su uzeli curu koja normalno izgleda a neku plastičnu s napuhanim sisama…sa ovom se čak mogu i poistovjetiti, hahahah….

Čitam na Klokanici neki članak o tome kako steći prijatelje u novoj sredini…I sama sam se jednom našla u toj situaciji. Novi grad, bez posla, bez prijatelja. Neću lagati, godinu dana sam bila u komi, koristila sam svaku priliku da odem doma. Sve mi je bilo tamo. Obitelj, svi prijatelji, joga…Probala sam ja s nekakvim uključivanjima u društvo, izlascima, vježbanjem, ali nikako se nisam osjećala kao da se uklapam, Kao da me sve mimoilazilo….